Pi­ta­nje ob­ja­vlji­va­nja taj­nih 28 stra­ni­ca iz­vje­šta­ja Kon­gre­sa SAD o na­pa­du 11. sep­tem­bra, stvo­ri­lo je ozbi­ljan raz­dor me­đu biv­šim čla­no­vi­ma dr­žav­ne ko­mi­si­je ko­ja je is­tra­ži­va­la te­ro­ri­stič­ke na­pa­de u Nju­jor­ku i Va­šing­to­nu 2001. go­di­ne, pi­še „Gar­di­jan”.
Dje­lo­vi iz­vje­šta­ja ko­ji go­vo­re o umi­je­ša­no­sti zva­nič­ni­ka Sa­u­dij­ske Ara­bi­je u po­ma­ga­nje ot­mi­ča­ri­ma avi­o­na, iz­ba­če­ni su ili bit­no uma­nje­ni, is­ti­če se u tek­stu lon­don­skog li­sta.
Član ko­mi­si­je iz re­do­va re­pu­bli­ka­na­ca Džon F. Le­man, ko­ji se su­ko­bio sa še­fo­vi­ma tog dr­žav­nog ti­je­la, re­kao je da vje­ru­je da po­sto­je ja­sni do­ka­zi da su slu­žbe­ni­ci sa­u­dij­ske vla­de bi­li dio te­ro­ri­stič­ke mre­že ko­ja je po­mo­gla ot­mi­ča­ri­ma. Po­ru­ču­je da Oba­mi­na ad­mi­ni­stra­ci­ja tre­ba da ski­ne ozna­ku taj­no­sti sa iz­vje­šta­ja Kon­gre­sa o ve­za­ma Sa­u­dij­ske Ara­bi­je sa na­pa­di­ma 11. sep­tem­bra.
Ko­men­ta­ri in­ve­sti­ci­o­nog ban­ka­ra iz Nju­jor­ka ko­ji je slu­žio u ad­mi­ni­stra­ci­ji Ro­nal­da Re­ga­na, po­ka­zu­ju pr­vi ozbilj­ni jav­ni raz­dor me­đu de­se­to­ri­com čla­no­va ko­mi­si­je od 2004. ka­da je iz­vje­štaj ob­ja­vljen. Taj do­ku­ment uglav­nom je pro­tu­ma­čen kao oslo­ba­đa­nje Sa­u­dij­ske Ara­bi­je od kri­vi­ce za na­pa­de, oda­kle po­ti­če 15 od ukup­no 19 ot­mi­ča­ra, na­po­mi­nje se u tek­stu „Gar­di­ja­na”.
„Po­sto­je do­ka­zi da su Sa­u­dij­ci zna­tno po­mo­gli ot­mi­ča­ri­ma avi­o­na, a ne­ki od njih su ra­di­li za sa­u­dij­sku vla­du”, re­kao je Le­man u in­ter­vu­ju, su­ge­ri­šu­ći da je ko­mi­si­ja mo­žda po­grije­ši­la, jer ni­je to ja­sno na­ve­la u iz­vje­šta­ju.
Ka­ko na­vo­di „Gar­di­jan”, pro­šlog mje­se­ca pred­sje­da­va­ju­ći ko­mi­si­je i nje­gov za­mje­nik iz­da­li su sa­op­šte­nje u ko­me ape­lu­ju na Oba­mi­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju da bu­du opre­zni u ve­zi sa ob­ja­vlji­va­njem tih 28 stra­ni­ca o Sa­u­dij­ci­ma, jer, ka­ko su is­ta­kli, sa­dr­že si­rov, ne­pro­vje­ren ma­te­ri­jal ko­ji bi mo­gao da okle­ve­će ne­vi­ne lju­de”.
Ne­ka­da­šnji pred­sje­da­va­ju­ći ko­mi­si­je re­pu­bli­kan­ski gu­ver­ner iz Nju Džer­si­ja Tom Kin i nje­gov pot­pred­sjed­nik Li Ha­mil­ton, gu­ver­ner iz In­di­ja­ne, po­hva­li­li su Sa­u­dij­sku Ara­bi­ju kao sa­ve­zni­ka SAD u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma. Is­ta­kli su da je ko­mi­si­ja iden­ti­fi­ko­va­la sa­mo jed­nog sa­u­dij­skog zva­nič­ni­ka, biv­šeg di­plo­ma­tu u kon­zu­la­tu u Los An­đe­le­su, kao umi­je­ša­nog u is­tra­gu o na­pa­du 11. sep­tem­bra.
Fa­had el Tu­ma­i­ri, ko­ji je pro­tje­ran iz SAD ali pro­tiv ko­jeg ni­ka­da ni­je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca, bio je osum­nji­čen da je po­ma­gao dvo­ji­ci ot­mi­ča­ra ko­ji su ži­vje­li u San Di­je­gu go­di­nu da­na pri­je na­pa­da.
Ko­men­ta­ri­šu­ći sa­op­šte­nje Ki­na i Ha­mil­to­na, Le­man je re­kao da je ko­mi­si­ja zna­la o ba­rem pet sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka ko­ji su sum­nji­če­ni za po­dr­ža­va­nje te­ro­ri­stič­ke mre­že ko­ja je spro­ve­la na­pa­de u Nju­jor­ku i Va­šing­to­nu.
„Mo­žda pro­tiv njih ni­je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca, ali su sva­ka­ko bi­li uple­te­ni. Po­sto­ji mno­go po­sred­nih do­ka­za”, re­kao je Le­man.
Le­man je na­gla­sio da ne vje­ru­je da sa­u­dij­ska kra­ljev­ska po­ro­di­ca ili vi­so­ki dr­žav­ni zva­nič­ni­ci ni­su umi­je­ša­ni u na­pa­de 11. sep­tem­bra. Do­dao je da se sje­ća da je fo­kus is­tra­ge bio na za­po­sle­ni­ma u Mi­ni­star­stvu za islam­ske po­slo­ve ko­ji su po­mo­gli Tu­ma­i­ri­ju da do­bi­je po­sao u kon­zu­la­tu i ko­ji su sum­nji­če­ni za ve­ze sa eks­tre­mi­sti­ma.
Le­ma­na su po­dr­ža­li još ne­ki čla­no­vi ko­mi­si­je, me­đu­tim, ni­je­dan od njih ni­je otvo­re­no op­tu­žio Sa­u­dij­ce. Biv­ši kon­gre­smen Tim Re­mer re­kao je da tre­ba pre­ki­nu­ti spe­ku­la­ci­je o tih spor­nih 28 stra­na iz­vje­šta­ja i po­no­vo po­kre­nu­ti is­tra­gu o na­vo­di­ma iz tog do­ku­men­ta.
„Ka­da je ri­ječ o Sa­u­dij­ci­ma, još ni­smo raz­ot­kri­li šta se de­si­lo 11. sep­tem­bra 2001”, do­dao je Re­mer.
Još je­dan član ko­mi­si­je ko­ji je htio da osta­ne ano­ni­man, sma­tra da tre­ba ob­ja­vi­ti spor­nih 28 stra­ni­ca iz­vje­šta­ja po ci­je­nu da na­ru­še na­sle­đe ko­mi­si­je. Sma­tra da je ko­mi­si­ja bi­la pre­bla­ga po pi­ta­nju umi­je­ša­no­sti sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka u na­pa­de, do­da­ju­ći da on ni­je je­di­ni ko­ji ta­ko mi­sli.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ob­no­vlje­na de­ba­ta o iz­vje­šta­ju mo­gla bi da osvi­je­tli ne­po­zna­to po­gla­vlje o isto­ri­ji ko­mi­si­je ko­ja se ba­vi­la na­pa­di­ma 11. sep­tem­bra. Iza za­tvo­re­nih vra­ta čla­no­vi ko­mi­si­je oštro su pro­te­sto­va­li zbog na­či­na na ko­ji je ma­te­ri­jal pred­sta­vljen jav­no­sti.
„Gar­di­jan” pi­še da je ad­mi­ni­stra­ci­ja Ba­ra­ka Oba­me pro­šlog mje­se­ca bi­la bli­zu od­lu­ke da se ob­ja­vi spor­nih 28 stra­na iz­vje­šta­ja, ko­ji se dr­že pod klju­čem is­pod Ka­pi­to­la još od 2002. go­di­ne.(RTS)


CIA: Ne­pre­ci­zan ma­te­ri­jal

Me­đu­tim, šef CIA Džon Bre­nan us­pro­ti­vio se toj od­lu­ci is­ti­ču­ći da tih 28 stra­ni­ca sa­dr­že „ne­pre­ci­zan ma­te­ri­jal ko­ji bi mo­gao da do­ve­de do ne­tač­nih op­tu­žbi Sa­dij­ske Ara­bi­je za na­pa­de 11. sep­tem­bra”.
Ze­li­kov je za En-Bi-Si njuz re­kao da ti no­vi do­ku­men­ti ne pru­ža­ju ni­ka­kva no­va sa­zna­nja o na­pa­di­ma ko­ja već ni­su uvr­šte­na u iz­vje­štaj.


Iz­ba­če­ni iz do­ku­me­na­ta

Sa dru­ge stra­ne, Le­man i dru­gi čla­no­vi ko­mi­si­je sma­tra­ju da još ne­ma od­go­vo­ra o bit­nim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču umi­je­šno­sti sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka. Le­man po­ru­ču­je da je du­bo­ko uz­ne­mi­ren do­ka­zi­ma pri­ku­plje­nim o po­mo­ći te­ro­ri­sti­ma ko­ju su pru­ži­li lju­di iz sa­u­dij­skog kon­zu­la­ta u Los An­đe­le­su.
Na­po­mi­nje da su do­ka­zi o ulo­zi ni­žih sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka, či­ji je za­da­tak bio da pru­že po­moć ot­mi­ča­ri­ma po­što stig­nu u SAD, uglav­nom za­ne­ma­re­ni.
U tek­stu „Gar­di­ja­na” se is­ti­če da su čla­no­vi ko­mi­si­je ko­ji su po­dr­ža­li na­vo­de o ulo­zi sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka tr­pje­li sna­žne pri­ti­ske. Iz­vr­šni di­rek­tor ko­mi­si­je, isto­ri­čar Fi­lip Ze­li­kov ot­pu­stio je jed­nog čla­na ko­ji je pro­te­sto­vao zbog uma­nji­va­nja ulo­ge Sa­u­di­ja­ca u po­ma­ga­nju te­ro­ri­sti­ma. Ze­li­kov je po ob­ja­vlji­va­nju iz­vje­šta­ja po­stao član ad­min­stra­ci­je Džor­dža Bu­ša.
Čla­no­vi ko­mi­si­je tvr­de da su jed­ne no­ći pred kraj is­tra­ge sa­zna­li da su iz do­ku­men­ta iz­ba­če­ni ili uma­nje­ni ne­ki od ključ­nih do­ka­za o umi­je­ša­no­sti sa­u­dij­skih zva­nič­ni­ka u na­pa­de. Pro­te­sti čla­no­va kom­si­je su od­ba­če­ni.